25. juni 1998.                                                                               
SLOBODA – LIBERTY

POMOZITE SRPSKU DECU poginulih boraca RS i RSK

Mnogim Srbima u dijaspori jos uvek nije jasno kako ova Humanitarna akcija “SAVE DISPLACED SERBS”, organizovana od Srpske demokratske stranke u Cikagu raspodeljuje novac koji Srbi, kao dugorocni (za godinu dana) ili jednokratni sponsori, salju u ovaj fond. I to me je nagnalo da ovde iznesem ono sto sam videla i dozivela. Nisam clan ove stranke, ali sam dugorocni sponsor dvoje dece i povremeno jednokratni sponsor jednog deteta.

Kako sam odmah posle praznika Hristovog Vaskrsenja isla za Beograd privatnim poslom, i o svom licnom trosku, to sam se ponudila SDS-u da im pomognem u odnosenju i deobi humanitarne novcane pomoci porodicama i deci poginulih boraca za drugo tromesecje (april, maj, juni) 1998. godine.

Ponuda je prihvacena. U toku dana mog vecernjeg leta za Beograd, gospodin Veljko Miljus, organizator ove humanitarne akcije, i dole potpisana, su iz banke podigli sumu od $40,195 za podelu pomoci deci ciji sponsori su poslali novac na vreme. Zatim su na aerodromu u carinskoj kancelariji dali izjavu o svrsi nosenja i kolicini novca koji se iznosi i dobili pismenu potvrdu.

Prilikom prolaska kroz carinsku kontrolu u Beogradu dobila se srpska pismena potvrda o visini uspesne humanitarne novcane pomoci.

Ovakvim ispostovanjem zakonskih propisa nije bilo nikakvih smetnji oko iznosenja i unosenja novca.

Na put za Republiku Srpsku i deobu donesenog novca krenuli su predstavnici humanitrarnog programa Srpske demokratske stranke gospodja Biljana Djelevic i g. Borislav Zdrinja, kao i gospodjica Sanja Tomic, koja je koordinator humanitarne pomoci srpskom narodu Republike Srpske pri Ministarstvu za pitanja boraca, zrtava rata i rad.

Svi mi iz okoline Cikaga koji smo aktivniji oko ove humanitarne akcije poznavali smo Boru koji je godinu dana dobrovoljno radio na administrativnim kompjuterskim poslovima ove akcije. Rodjen kao invalid, bez desne noge i desne ruke, Bora je svoju levu ruku osposobio da mu bude desna i njome radi sve ono sto mi radimo nasom desnom rukom. To isto je ucinio i sa svojom levom nogom. On igra stoni tenis, fudbal (evropski) i odlican je plivac. Odlican je poznavalac rada na kompjuteru i njegovim povratkom u Beograd humanitarna akcija je izgubila velikog i vrednog radnika. Otmen, finog ponasanja i vaspitanja stecenog od majke, bez ikakvog kompleksa, Bora je mladic s kim je bilo zadovoljstvo putovati i raditi. Nas dvoje smo rukovali novcem i urucivali pomoc.

Sanja, mlada, veoma prijatna, ljubazna i sposobna osoba – napravila je ceo plan naseg puta i to prema mojim vremenkim mogucnostima. Ona je unapred obavestavala nadlezne opstine o mestu, datumu i vremenu kada ce delegacija stici i novac deliti. A opstine su, prema spisku koji im je Sanja unapred dostavila, obavestavale porodice gde i kad da dodju da prime pomoc. Pred pocetak same deobe novca Sanja bi uvek predstavila clanove delegacije uz specijalno isticanje clana iz Amerike i odrzala jednu uvodnu rec u vezi ove humanitarne akcije SDS. Svojim duhom i salama unela je mnogo vedrine u nase putovanje.

Prevoz automobilom, sa izvanrednim soferom veoma pazljivim, prijatnim i velikim rodoljubom g. Ljubomirom Lakicevicem i istih kvaliteta i osobina g. Nedeljkom-Nedjom Klacar, kao i lep smestaj u Banja Luci i na Jahorini bili su obezbedjeni od strane Ministarstva za pitanja boraca.

Iz Beograda smo posli u petak 24. aprila u 7. casova ujutro. Prvu podelu novca smo imali u Brckom za decu iz Brckog, Bijeljine i Sapca. Posle rucka krenuli smo dalje i stigli u Doboj u 4 sata posle podne. Majke i deca iz Petrova, Panjika, Modrice, Doboja i Dervente su nas, okupljeni u opstinskoj sali, vec cekali. Odavde se vozilo za Banja Luku gde smo nocili.

Subota, 25. april. Stizemo u Gradisku oko 10 casova i tu nas cekaju majke i deca iz tog mesta. Posle podele novca vracamo se odmah natrag za Banja Luku. Tu su vec deca sa majkama iz Banja Luke, Prijedora, Kotor Varosi, Srbca, Teslica, Mrkonjic Grada i Kljuca. Posle podele novca – rucak, onda pravo za Knezevo, a posle podele opet natrag u Banja Luku na prenociste.

Nedelja, 26. april. Trebalo je da bude prijem kod predsednice gospodje Biljane Plavsic i g. Dodika. Medjutim, zbog nepredvidjenog upada muslimana u Doboj prijem je otkazan, ali smo zato imali sastanak sa g. Jeftom Uzorac – sekretar Ministarstva za pitanja boraca i zrtava rata. Dan se zavrsio veoma prijatnim drustvom i razgovorom za bracnim parom Uzorac uz, naravno, neophodno i neizbezno americko slikanje.

Ponedeljak, 27. april. Odlazak za Milice i podela novca deci iz Milica, Zvornika i Srebrenice. Posle rucka put za Sokolac, podela novca deci ovog mesta, a onda na Jahorinu za nocenje.

Utorak, 28. april. U srpskom Sarajevu smo bili vec oko 9 casova ujutro gde je bila podela novca deci iz Novog Sarajeva, Ilidze, Kalinovika, Trnova, Bileca, Trebinja i Srbinja. Zatim odlazimo na Pale, te i deca iz tog mesta primise pomoc svojih sponsora. A onda opet nocenje na Jahorini.

Sreda, 29. april. Pre podne se delio novac deci u Rogatici, a posle podne u Visegradu za decu ovog grada kao i iz Gorazda. Posle rucka krenuli smo natrag za Beograd.

U svakom mestu gde se novac delio davao se prema kompjuterskim spiskovima sacinjenim u kancelariji SDS-a u Cikagu, a odnesenih zajedno sa novcem. Pomoc se urucivala licno majci ili staratelju deteta koje se sponsoruje a uz njihov OBAVEZAN POTPIS na spisku da su novac primili. Prilikom svakog urucenja novca specijalno je naglasavano DA SE SVAKAKO ODMAH JAVE SVOM SPONSORU, zahvale se i potvrde prijem sume prikupljene pomoci. Ovi potpisivani spiskovi su vraceni natrag u SDS u Cikagu i cuvaju se kao dokumentacija podeljene humanitarne pomoci za drugo tromesecje 1998. godine.

Na zalost, moram da naglasim, ovog tromesecja je bila najmanja suma sakupljenog novca u porodjenju sa posiljkama od 50, 60, i 70 hiljada dolara u kvartalima poslednjih nekoliko godina. Razlog tome je, sa jedne strane, sto mnogi sponsori i donatori nisu odmah po prijemu obavestajnog pisma poslali novac na koji su se dobrovoljno obavezali, a sa druge, nedostatak i pomanjkanje dobrovoljaca koji bi telefonom podsecali da se novac uplati do odredjenog dana.

UMOLJAVAJU SE SVI SPONSORI I DARODAVCI DA SVOJ NOVAC DOSTAVE ODMAH PO PRIJEMU OBAVESTAJNOG PISMA.

NEMOJTE DOZVOLITI DA VASE DETE I OVOGA PUTA OSTANE BEZ POMOCI, LJUBAVI I TOPLINE KOJA JE TOJ DECI I MAJKAMA BESKRAJNO I NUZNO POTREBNA!

Samo onaj koji je raznosio humanitarnu pomoc nasem srpskom narodu moze da vidi i oseti tu uzasnu tragediju koja je zadesila taj narod. Te majke, veoma skromno ali cisto obucene, tiho prilaze da prime pomoc uz MNOGO VAM HVALA, a u njihovim ocima i licima se jasno vidi BOL, TUGA, I ZABRINUTOST. Svoju decu koju su sobom dovele obukle su u najlepse sto imaju, kao kada ih spremaju za praznik u crkvu. I deca kazu MNOGO HVALA, TETO a u njihovim ocima golema tuga. Tuga za izgubljenim roditeljem, tuga koja je prerano dosla u decje zivote. Grlo mi se stezalo… Sa mukom sam suzdrzavala suze moleci svaku majku da se javi svom sponsoru.

Vrhunac uzbudjenja je bio u Visegradu. Tek sto smo seli za sto u opstinskoj sali koja je vec bila puna majki sa decom, pridje Bori jedna majka, pruzajuci mu pismo sa pitanjem kako to da je pismo njenog sponsora putovalo do nje godinu dana. Bora uze da vidi pismo i cita ime sponsora – Biljana Djelevic. Utom ja ustanem i upitam je: “Jeste li Vi gospodja Andric?” Kad je dala potvdan odgovor onda joj rekoh da sam ja njen sponsor. U tom momentu vulkan zahvalnih reci, zagrljaja, poljubaca i suza se izlilo na mene. I ja sam nju grlila, a suze su se same od sebe slivale niz moje obraze.

Tim nesrecnim majkama i deci PREKO JE POTREBNA NASA POMOC, TOPLINA I PODRSKA. Jos jednom molim sponsore da NA VREME salju svoje uplate. Molim i ostale Srbe u dijaspori da sponsoruju bar po jedno dete – JEDAN DOLAR DNEVNO – i taj novac posalju cekom na isplatu:

SDS
3245 W. 26th Street
Chicago, IL 60623

Svi prilozi se mogu odbiti od takse.

Za detaljnije informacije pisite na istu adresu ili pozovite g. Veljka Miljusa na telefon: (773) 927-7846 ili gospodju Katicu Medic (818) 363-3413.

UNESITE MALO RADOSTI U OVAJ TUZNI ZIVOT DECE I MAJKI!

Biljana J. Djelevic
32787 Early Road

New Carlisle, IN 46552

Brcko, Republika Srpska, October 1999

sloboda1